Maja Solar – Torta od blata
DECA SREDE
smrt je izrasla iz drveta duda
probila se kroz koru
na biciklističku stazu
ušla u doručak
i glavobolje koje ti, slonić, odsurlaš samo tako
začinila tvoje ruke oko mog struka
zakikotala sredu
ali je nisam videla
jer sam trčala
došla je smrt još ranije
onda kada je origano zaustavio dah
a ti nastavio da šapućeš da sam tvoja ptičica
da sam sve ptice u taksonomiji sveta, a najviše lastavica
dok me ljubiš
kandirano
kroz kioske smeha
zavijorila se u četku za farbanje
parcelisanje kose da bi se prekrile sede
ti onaj deo iza, koji ne vidim, ja deo naslikan u ogledalu
ali smrt ni tamo nisam videla
jer sam trčala
proklijala je iz ozarenosti
tvog lica
onda kada si mirisao na malo dete
onda kada smo mi bili mi
možda zato što su nam dva tela previše
smrt je prokuvala
u snu u kojem te pojeo krokodil
grlila te svom snagom
podsetila na popularnu seriju našeg detinjstva
smrt je žarila zimska jutra u kojima pereš suđe
i greješ prste penom
sediš ispred ekrana
kuckaš mi na zid
podsetnik za volim te
aromatična smrt
u tvojim uvek poluotvorenim ustima
visokim desnima
dok plešemo u polumraku naš sretni ples
tebe, kojeg nijedna stihija ne može uznemiriti
tebe zbog kojeg svaki put uronim u nesvest od zaljubljenosti
i želje
smrt je iscurila iz tamnih čvorova
skočila u dalj
ali nisam je videla
jer sam uporno trčala
jer sam uporno u tebe gledala
gde je nema
gde je more
i nastavila sam da trčim
kao da je svaki dan sreda
ka ljubavi
PRE NAVIGACIJA
vozio si nas u starom crnom Golfu,
recimo da je bilo kasno, negde poslije ponoći
bili smo dosta naduvani
izgubili smo se kod Dunavskog parka
bio je znak za jednosmernu ulicu, iz suprotnog pravca
ali ona je izlazila na put koja nas vodi
do mesta gde smo spavali, što neki nazivaju kućom
naglo si skrenuo u zabranjenu ulicu i dao gas
ulica je kratka
proletećemo je
proleteli smo je
s moje strane sedišta je prozor skroz otvoren
duvalo je snažno
bili smo zaljubljeni
prisutni
ushićeni
recimo da bi nas u neko drugo vrijeme imenovali ispičuturama
dangubama nikogovićima
sjećam se koliko sam uživala u promaji u autu
u tom ljetu koje nas je granuliralo
jurio si kroz zabranjenu ulicu
a bočno ogledalo, s moje strane, udaralo je o automobile pored
jurio si da bismo što prije izašli iz zabranjenog smera
jurio si jer smo bili zaljubljeni
i naduvani, da
bočno ogledalo se odjednom otkinulo i prošlo pored moje glave
malo sam se uplašila
malo se vrijeme skupilo u nešto koncentrisano
uzbuđenje
to je bilo vrijeme uzbuđenja
očaranost vetrom
koji seckam
i gutam
recimo da je debeli komad retrovizora prošao pored moje glave
recimo da me je možda i udario
možda okrznuo
onda se opet sve razlilo iz trena skupljanja u ljeto
izašli smo iz zabranjenog smera
i ushićeno se odvezli
tamo gde smo spavali
što se zvalo kućom
vetar je ostao u nosu
baš me oduvao
baš sam bila zaljubljena
JEZIK ZA ZULUM
rekla sam ti
ja plaćam više
a ne mogu
ukrasna svetla su se stvrdnulia
u crni zastoj
u filmsku traku u kojoj izgleda kao da postoji
glavna junakinja
kao da nismo svi sporedni
kao da se najednom sve zamračilo
crni maslac
umjesto vremena
rekla sam ti
da ti vjerujem
a radijatori su drhtali
od zebnje
škrgutale su nasilne ideje
o ostavljanju
o tome da znam da ćeš me ostaviti
kad-tad
pa da te preduhitrim
rekla sam ti
da je kirija prevelika
da je hrana spljoštena
i onda smo se napili
i onda smo se zagrcnuli
u tiho bekstvo
u polarnu tišinu
riječi sijeku zastarelo
u tome sam majstorica
rekla sam ti
da nisi snalažljiv
da moraš dovitljivije
ležernije
pragmatičnije
sivo, još sivlje
da nema izlaza
da ne može drugačije
da jebiga
da nismo krivi
da smo se rodili u toj poziciji
tablica za oduzimanje
rekla sam ti
da je ljeto
jedino godišnje doba
sve ostalo je
preparirana divljač
zamena za puls
da šećer nije vibrantan
da ne mogu više, da moram da odem
sam rekla
da je možda bolje da ti odeš
odmah pozor pali sad marš od mene
da nismo jedno za drugo
rascepi su galaktički
petlovi su crni
ne kukuriču jer
ti spavaš popodne
ja se trzam već od svitanja
ti bi dijete
ja bih da sam dijete tebi
zidovi se saviju u bunar
u bunaru su ljuske
među-brižnosti
jer strahovi su iskočili van
na megdan
divljaju u prašini
u nazubljenim rečenicama
polivaju se benzinom
da sam završila
rekla sam ti
već odavno
još mermernije sam rekla
a nisam
idem, ne mogu više
četiri knjige su na stolu
s obeleženim stranama
za zajednička čitanja
nikada ne isplove
iz provalije koja je između nas
nema pojasa za glavne likove, ni za režiju
nema načina da ti skočiš prema meni ili ja prema tebi
može : skok udalj
ali se ne usuđujemo
lakše je sa terase, samo se zaletim zaletiš
riječi
ja plaćam više
ja plaćam više
riječi plaćaju strahovima
da nas smanje
riječima-špaklama
da stave kapuljaču
istina je u modi
podvlačenje da je to istina
da je to iskreno
da je otvoreno
da je bolje da se odvojimo
makar privremeno
sam još rekla
sve sam rekla svečano
poput recitacije
radi istine
rada na sebi
održanja samostalnih jedinica života
prostora koji je potreban
bez zidova
zalepiću te sad za ovaj zid
hrapavo sam rekla
unevši ti se u lice
ti si govno, urlao si
sve u jeziku se ućebalo
onesvestilo od iscrpljenosti
kao da
jesi li
ti si ovo ti si ono
kao da nas napadaju karakteristike
jesam li na kraju zalepila jezik za zid
ajmo molim te ispočetka, ali ne na maternjem=državnom
reci mi sad
slušam iz budućnosti
KONSTRUIRANI PRISTANAK
nije joj rekao da nema novca za hemoterapiju
za tanki medicinski repertoar
pa ni za široke ljekovite biljke
mislio je kako će naći dodatni posao
mislio je na svoju devojku
kojoj je također trebala pomoć
ali nije rekao ništa
samo je kimnuo glavom
samo se blesavo nesmejao
kada ga je pitala da li će je čuvati u starosti
kao što ona čuva svoju majku
to je pitala na stepenicama, dok je brisala
babinu mokraću
već drugi put tog dana
nije joj rekao da on vjeruje u javne staračke domove
da želi jedan takav i za sebe
da ne bude nikome teret
već dobro plaćeni posao za negovatelje
već s plemenom koje bira
tamo gde se dostojanstveno opraštaju
brinu jedni o drugima kao slonovi
u toplome
u mirisu cimeta i karanfilića
u komuni u kojoj su jednaki
tako je zamišljao
tako je pisao
ali nije rekao
nije njoj rekao
samo se nakašljao
kada je tražila da joj kupi jaknu
kada je povukla dim cigarete tako duboko da je izazvala
njegov kašalj
od kojih para, nije razmišljao
posudio je
poslao brzom poštom
pristajao je
i onda kada nije tražila tako otvoreno
kada ga je pridobijala nježno
kada ćeš doći
dugo nisi bio
govorila je
i on je znao da bi bilo dobro da dođe
on je mislio da želi da dođe
nije joj rekao da trenira
da prevodi
da voli
da se buni bori angažuje
da ima život
vraćao se kao Lesi
vegetirao je u tankoj kući
u kojoj se širila pečena paprika
pečene neupitnosti
nije joj rekao da nije više gladan
jeo je na silu
slušao glas koji cijuče
koji moli
ucenjuje
preklinje
da je čuva
da je zbrine
nije joj rekao da on i devojka ne žele decu
da ih to ne zanima
kimnuo je glavom kada je cijukala
o strašnom svetu
o zagađenim gradovima
o tome kako je spas u prirodi
o tome kako nije baš dobro što mu cura ima hrvatske krvi
o polupanim lončićima
o nemogućnostima da se deca podignu
ona je imala sreće
nasledila je kuću od majke
ona je majka
on nije
neće naslediti bezuslovno
nije mu jasno, zašto ona hoće da je baš on zbrine
kada ima sestre i muža
cijelu privatnovlasničku momčad
klikere krvi
sve što je njoj vrijedno
ali sin je najvrijednija nagodba
ona ga je rodila, on je čuva
ona je imala sreće
nasledila je kuću od majke
ona je majka
on nije
neće naslediti bezuslovno
neće joj nikada reći
ne govori joj ni sada
da je njezin odlazak
skratio muke
njene i njegove
polomio tankoću
proklijao prilike
on je đubre jer kako se usudio samo da pomisli
tako sebične misli
ona je mršava i u kovčegu
on je voli
iako nije znao kako će s njom
kako u bolesti
kako u starosti
kako dalje da prešućuje
kad zna da duhovi sve čuju
KLJUCANJE KOMADIĆA MATERIJE
nalakirala sam lebovicev prevazići kapital
čitala paukovim koracima
u plavo
večeru sa zrelim kozjim sirom
kojeg jedem jer ga ti voliš
i nju sam nalakirala u plavo
sve prigradske autobuse kojima sam se vozila
teglila vreće sa pijace
neumereni kupus
u plavo
muziku koju sam dodirivala
također u plavo
mačku i psa koji idu za mnom kao pilići
prazninu posle svakog pročitanog pasusa
jer ne mogu deliti sa tobom
slučajna spojišta misli
pčelice ideje
čavrljati šta sam razumela promućkati ono što nisam
prazninu nakon masturbacije
plavo
tišinu dok te dozivam
tamo gde je večna nedelja
strah od paljenja kompjutera
fejsbučkih mejlovskih instagramskih viškova
umakanja ruku do lakata
u plavo
kosu koja je i dalje prljava
modro plavo
dlake koje ne skidam
pobeđeno
pomireno
obojila sam u plavo niskoekspandirajuću purpur penu
za popunjavanje pukotina između poda i zida
kroz koje ulaze žohari smrdibube stonoge gušteri
(iako sam videla zmiju)
pukotine na stropu
odakle padaju gusenice
paperjasto
na stol, ispred kompjutera
kažu mi plavo
popuniti šupljine sprečiti mlaz hladnoće da se uvuče
visokoekspandirajuća pena za krpljenje
tamo gde sam nekada bila ja
sve u plavo
nalakirala ceo dan
zatvorila ga u kanister
da bih se ne-ja kamuflirala u boju noći
i možda nekad
nekako
zaspala
PITANJA RADNICE KOJA BRINE
dok stoji
prelivena plavom majicom preko ramena
poraženih grudi
sa lokvama ispod pazuha
dok stoji
pred trulim visećim elementima mapama
u koje su usisane arome četrdesetogodišnjih jelovnika
pita se koliko puta u životu je ponovila
gimnastiku sitnih pokreta
za prašinu za ringle za podove kadu wece šolje pločice
ogledala ormare police ladice
ćoškove do kojih je najteže dopreti
koliko puta pranje suđa
koliko šoljica tanjira vilica kašika svakog dana
koliko kućnih organizacija nabavki okupljanja
brojanja
merenja
primećivanja gde je jeftinije šta nedostaje
kafa kečap šećer krompir špagete smeh
krpljenje čarapa taloženje zimnica
ko gde sedi ko dobija koji deo ko voli ovo a ko ne
koliko cigli brige
filigranskih okupacija opsesija zamaranja
sitnicama
koje niko ne vidi
pokreta rukama nogama utrobom dahom slepoočnicama
zabiberenim kostima
koliko klikera misli
pokreta čela crvenila gutanja suza
straha straha
hoće li biti jedna od žena koje
svakog drugog dana umru od grlića materice
koliko prljavog veša sakriti oprati izbeliti okačiti
na koliko dečjih pitanja zavejati kroz grlo
na kojoj brzini se zahuktati
u koje doba dana reći stop minijaturama
zaspati
odsanjati sve isto, sve sitno
probuditi se
i opet, svakog dana nevidljivo sitno
u životu žena
koje nemaju klasnu poziciju da to sve sanjaju drugačije
zar one koje jedu u restoranima
imaju mašine plaćaju privatne vrtiće fitnes jogu
zar one kuhaju brišu peru čiste odgajaju bez prestanka?
toliko umora
toliko pitanja
radnice koja brine
i nema vremena da čita
NEKA BAKA GORI
posve sama
i onda kada se drugi razlistavaju oko nje
u neutešnom kukurikanju
preterala je baka
u verovanju da se život skupi tako i nikako drugačije
čvrsto zabije sečivo u levu ruku
dugačku gramatiku godina
u kojima se trpi
dok prebire prstima-produženim koprivama
razvlači plahtu brašna na koju iskašlje sir
žgance s vrhnjem
torte sa jagnjetom od šlaga kućicama ogradama travom...
ali ko je baka koju ne vidimo
dok jedemo sve što kuha?
ruke su joj toliko hrapave da mute sliku
i mi ništa ne razaznajemo
ni krv
ni plač
ni to da baka gori
dok je vezana za drvo gola
jer je popila rakiju koja je samo za dedu i nikog više
jer je sipala poštaru, koji je sumnjiv
jer je bilo koji drugi muškarac krv ti isusovu
štampaju se bakine sivozelene oči
u hiljade primeraka bola
teške obline svemira
mi smo mali i ništa od toga ne vidimo
ne vide ni veliki
zgnječeni patrijarhalnim klompama
tamo gde ona nema kontura
tamo gde pucketa pijani deda
pa sve utihne u seosko veče
u kojem se polože koplja
i nastave da jedu bakini specijaliteti
TORTA OD BLATA
ne nemoj da ne želiš
dete
ono se mora želeti
čak i kad se ispeče iz silovanja incesta
bilo kojeg rata u koji si bačena
bilo koje ljubavi na koju si naučena
bilo koje želje za koju si zašivena
reći će ti da su embrioni aksiomi
obećanih predela
da se nastavljamo jedino kroz rođenu decu
iako ti znaš da slovo nije knjiga
preživljavanje nije za ljude
žena je produženost svih sonata sveta
zažarenih prizora
litre litre razglednica
neće ti reći da skupljaju zrna kukuruza
buduće radne snage
vojnika
patriotkinja
izmrvljenih kuharica
neće ti reći da nisu posadili besplatan vrtić
ni škole ni tople kuće ni da nemaš gde da se lečiš ni oblake slobodnog vremena
ni divlje malinjake
nećeš imati ni stalan posao, reći će ti zato što si lenja
ni galop srne pod prozorom
samo su četiri puta lupnuli potpeticom
skučeno zamislili izohipse tela
kao mašinu za rađanje
kao minimalnu zaradu
ćup uputa za šišanje stomaka
detetu su zamislili život insekta
rekli da je to dar
i zato nemoj da ne želiš tortu
koju nazivaju
prirodnom
ANIMALIA MAGICA
pauk pauzira
riba sinhronizira
foka se fokusira
tele cvili
i neće da kaže da ga boli
ptica mi pokazuje trenutak
zmaj me mimiolazi i zalazi za planinu
mačka mi filuje tortu
i neće da kaže da zna
mravica mi računa lupanje srca
pčela mi stavlja jastuk pod glavu
dok priča priču o primarnom narcizmu
lavica lansira
medved metronomira
lemur prokotrlja
i neće da kaže da mu je skučeno
bizon sinkopira
zec obuče svadbeno odelo
antilopa antihumanizira
pas mirno liže fantazme
i neće da kaže da ne želi da kaže
zmija me nagovara
da ja kažem
ČOVEK ŽICA KAMEN
čovek nije kamen nije ni žica
napunjen je vatom sećanja bola radosti gađenja
bombonama propelerima letnjim dubinama
raste u njemu gusti vez panike
mućkaju se sonate etide lestvice humusa
nikada on nije kamen nije ni žica
kamenje žudi da se od njega napravi bunar kuća
žica da bude deo instrumenta nakita
čovek želi da bude namazan na zemlju
zabode sidro ima kuću
čovek želi da ode
nekada to mora
a ne može
jer se kamen i žica uzjogune u ogradu
pokušaju da ga zaustave
čovek se hrve sa zidovima ogradama
kamenje se baca na čoveka
žica se obavija oko čoveka
čovek se buni što čovek hoće da mu preotme posao
čovek poklekne
i pretvori se u kamen žicu
POTROŠNJA
ustala sam u pizdu materinu ustala
želela da mi je ceo život hobi
otišla u svoj FB vrt i
posadila Zebra Plant Chom Pu C. Spiralis Sunshine
fotografisala lisicu
zalila biljke
fokusirala se na slova
i pocepala sve prste na tastaturi
ustala
i nastavila da psujem
platila sve što se platom može platiti
račune hranu karte za jgsp
reciklirala
prokotrljala alaina badioua
vek-stoleće-zver
oljuštila
prosipala ponavljajuće dane u kojima se radi da bi se trošilo
svaki dan jebeno puno trošilo
i dobro sam stisnula zube
kulturno politički
da ne bih opet u pizdu materinu ustala
