Pesme, Tom Vejts

 

Pozivnica za tugu

 

Ona je nagnuta nad spiskom, sa keceljom i lopaticom,

Jučerašnje isporuke, karte za neženje

Ona je pokretni prekršaj od glave do pete,

Pa, to je samo pozivnica za tugu

 

A ti se osećaš baš kao Kegni, ona izgleda kao Rita Hejvort

Za kasom Švabove samousluge

Pitaš se da li bi mogla biti sama, ona je samotnica i voli

                                                                         da se druži

Moraš biti strpljiv, pokušaj da prokljuviš rešenje

 

Pita: “Kako ih voliš, tvrdo kuvana ili kajganu?”

Kažeš: “Kako god je jedini način.”, budi oprezna

                                                              da se ne kockaš

Na tipa s aktovkom i kartom za odlazak odavde

To je umorna autobuska stanica i par starih cipela

Ništa osim pozivnice za tugu

 

Ali ne možeš da skineš oči s nje, uzimaš još jednu šolju kafe                                                                       

Taj način na koji ti je doliva šaleći se s mušterijama

Milost, milost, gospodine Persi, nema ništa tamo

                                                              natrag u Džersiju
Osim olupine starih kola što pripadaju čoveku kog

                                                            ostavih iza sebe

Sna koji sam jurio i borbe s cugom

I otvorene pozivnice za tugu

Ona je navikla da ima slatkog taticu i kadilak boje

                                                             kandirane jabuke

Bankovni račun i sve drugo, naviknuta na otmenije stvari

On ju je verovatno napustio zbog uspona u društvu,

                                                                 i nije želeo noću,

On je pijanac, nikad joj nije rekao čak ni da mu je stalo
Dakle, uzeli su registraciju i ključeve od kola i njene cipele

Ostavili je s pozivnicom za tugu

 

Zato što Kontinentalni Putevi napuštaju lokalni

                                            autobus noćas, dobro veče

Uzmite moje sedište, muvaću se ovde još neko vreme

Iznajmiti sobu na Skvajeru, osećaj osluškivanja stanica

Mogu da jedem ovde svako veče, šta dovraga

                                                       mogu da izgubim?

Imam onaj ludi osećaj, ostati ili otići? Moram da biram,

I prihvatiću tvoju pozivnicu za tugu

 Loša jetra i slomljeno srce

Imam lošu jetru i slomljeno srce, da

Popio sam reku od kada si me iscepala na parčiće

Nemam problema s pićem, osim kad ne mogu da ga nabavim

Voleo bih da ste je poznavali, bili smo strašan par

Bila je oštra kao brijač i meka kao molitva

Pa, dobro došli u sagu koja traje

Bila je moja bolja polovina

A ja samo pas

I evo me srozanog

Ostadoh rasparčan i zaglupljen na svojoj hoklici

Dakle, kupite ovoj ludi malo alkohola i oltarskih vinskih ponuda

Tu su ovi železnički restorani

I svi ovi kondukteri i nosači, a ja sam totalno bez sitniša

Ovaj epitaf je posledica

Da, ja biram svoj put

Hej hajde, Kato

On je advokat, nije taj za tebe

Ne, mesec nije romantik, strašan je poput pakla

Neki momak pokušava da mi proda ručni sat

Pa, srešću te na dnu flaše jeftino kupljenog viskija

Nabavih sebi bocu i san

To je, izgleda, previše sentimentalno

Možeš da imenuješ svoj otrov, istupi napred, napravi malo buke

Nisam ja sentimentalan, nije ovo kupljeno nego iznajmljeno

I to je čistilište

Hej ti, koja je tvoja priča, ma, baš me briga

Imam svoju vlastitu obmanu, da je nosim

Videću tvoju Crvenu Nalepnicu i podići te još jednom

Možeš da mi naspeš još samo taksi, ne mogu više da pijem

Jer to ne umerava plamenove koji se začinju kraj ženskinja

Nije to kao azbest

Ne čini ništa osim što nas ostavlja uverenim

I materijalizuje glasine koje si čuo

 

Klavir je šljokao

Klavir je šljokao, moja kravata čvrsto spava

Pojačalo se vratilo u Njujork, džuboks mora na pišanje

Tepihu je potrebno šišanje, reflektor izgleda kao zatvorska pauza

I telefon je ostao bez cigara, i balkon je u izgradnji

I klavir je šljokao, klavir je šljokao…

 

Svi jelovnici se zamrzavaju, čovek za osvetljenje slep je na jedno oko

I ne vidi na drugo

Klavir-štimer ima slušni aparat, i došao je sa svojom majkom

I klavir je šljokao, klavir je šljokao

Dok je izbacivač sumo-rvač nabijen mlečnim zdravicama

Vlasnik je mentalni patuljak s IQ-om poštanskog sandučeta

Zato što je klavir šljokao, klavir je šljokao

 

Ne možeš da nađeš svoju konobaricu ni Gajgerovim brojačem

Ona mrzi tebe i tvoje drugove a bez nje ne možeš biti poslužen

I blagajna balavi, barske stolice su u plamenu

I novine su obmanjivale, pepeljare se penzionisale

Zato što je klavir šljokao, klavir je šljokao

Klavir je šljokao, nisam ja, nisam ja, nisam ja, ja ne…

Ujutro biću onaj koji je otišao

Obrijaću noćas planinu 

Odseći srca faraonima   

Iščupati drum sa uzvišenja 

Zguliću uspomene iz mojih očiju

I pijem hiljadu olupina brodskih    

Kradem noćas tvoje čekove

Oslikavam svoje krevetske plahte

Sve ptice odleću iz moje glave 

Ujutro biću onaj koji je otišao

Uzmi svaki san koji diše

Nađi svaku čizmu koja odlazi

Upucaj svako svetlo u kafani

I ujutro otišao sam

Kladim se u hiljadu dolara

Imam francuskog ortaka

Vezujem se ispod palube

Zatežem sebi konopac oko vrata

Sutra sam već otišao

Potreban je ceo život da je pobedim

Tu je bubanj burbona

Osamsto kila nitro razređivača

Njene su čizme grmljavina dok ona pleše

Unutar toga je stena

Njegove kosti će je noćas jahati

Treba mi nadstrešnica da to sakrijem

A ujutro biću onaj što ode

 Preveo Alojz Mauric