Još vesti iz
nigde
Uđoh u kutak svoje sobe, videh svoje drugove na visokim mestima
Ne znam ko je ko ili ko je čiji, ukrali su lica jedni drugima
Dženet je tu sa svojom uzletelom glavom i kosom
Punom krevetskog perja
Dženet, poznata po tome što čini da mrtav čovek raste
Po bilo kojim vremenskim uslovima
Uspuzah se preko nje, kažem „Hej, mala, Hej, Dženet
Ti si prava, ti si sunce, a ja tvoja opslužujuća planeta“
Ali ona se ne spušta ni sa čim od toga
Zato što je čula to sranje i ranije
Pa rekoh: uh, uh, o, da, u pravu si
Zato što ugledah Beti X kako stoji pored vrata
Sa još vesti iz nigde
Da, još vesti iz nigde
I postaje čudno ovde
Postaje svake godine sve čudnije
Još vesti iz nigde, da, još vesti iz nigde, u redu
Sad, Beti X je poput Beti Y minus taj fatalni hromozom
Kosa joj kao vinski tamno more sa koga mornari dolaze kući
Kažem, „Hej, mala, hej Beti X,“ - naslanjajući se tik uz njeno grlo
„svetlo koje nosiš je kao lampa što visi na udaljenom brodu.“
„To je moje svetlo.“ – reče Beti
Beti X reče da svetlo ne pripada meni
Toliko vetra je duvalo kroz njene reči da se otkotrljah niz hol
Po još vesti iz nigde, još vesti iz nigde, uh, huh, huh
Da, postaje svake godine sve čudnije
Još vesti iz nigde, da, još vesti iz nigde, uh, huh, huh
Zaokrenuh za još jedan ćošak, odoh niz koridor
I ugledao sam tog tipa, mora da je trideset metara visok
I ima samo jedno oko
Traži mi autogram
Zapisujem „Niko“, umotavam se u svoj vuneni kaput
I oslepljujem ga olovkom
Zato što neko mora da zabije nešto u moje piće
Sve postaje čudno dok gledaš
Pola ljudi se pretvorilo u cičeće svinje
A druga polovina kuva
Pustite me odavde, zavapih i odoh odgurujući prošlost
I ugledah gospođicu Poli kako peva s nekim devojkama
Povikah: zavitlaj me u stub
Po još vesti iz nigde
Ovde postaje čudno, svake godine čudnije
Pa, potom crnoputa devojka bez odeće na sebi
Plesala je po sobi
Ucrtavali smo napredovanje planeta
Oko bugi-vugi meseca
Zvao sam je moja nubijska princeza
Dao joj zauzvrat malo slatkog fetusnog ritma
Proveo sledećih sedam godina među njenim nogama
Žudeći za svojom ženom
Ali malo po malo sve krenu naopako
Padoh ispran na obalu
Zurila je dole prema meni iz visine oluje
Pljusnuo sam na patos
Po još vesti iz nigde, da, još vesti iz nigde, uh, huh, huh
I zar to ne čini da se osećaš usamljen
Zar ne čini da želiš da stigneš pravo kući
Još vesti iz nigde, još vesti iz nigde, daj da ih čujem sad
Pa, evo stiže Elena s dva crna oka
Dala je sebi transfuziju, napumpala se pandinom krvlju
Da izbegne svu konfuziju
Kažem joj da sunce izlazi i zalazi s njom
I različite stvari o ljubavi
Ali rastuće nasilje u meni odseče sve moje turističke obilaske
Elena poče da vrišti
Njeni obrazi puni psihotropnog lišća
Njeno istrebljenje bilo je skoro apsolutno
Kad mi okrenu leđa
Po još vesti iz nigde, kažem, još vesti iz nigde
Ovde postaje čudno, iz godine u godinu čudnije
Još vesti iz nigde, da, još vesti iz nigde, dobro, dobro
Bubnuh i rasprsnuh se u Deanu
Koja ljupko visi u okviru vrata
Za sve užase koji su me skolali Deanu treba kriviti
„Uvek kad te vidim, lutko, činiš da se osećam tako neusamljenim.“
Brišem lice njenom haljinom još dugo nakon što kući ode
Sa još vesti iz nigde, da, još vesti iz nigde
Zar te to ne tera da se osetiš usamljenim
Da, i zar te to ne nagoni da želiš da se pravo kući vratiš
Još vesti iz nigde, da, još vesti iz nigde, u redu
Zar te to ne pravi tako tužnim, zar ti krv ne juri u stopala
Zar ne čini da misliš kako je sve što uradiš danas
Sutra već poništeno
Tehnologija i žene i mala deca takođe
Zar te ne čini tužnim, zar te ne čini tužnim
Za još vesti iz nigde, sa još vesti iz nigde
Zar ne čini da se osetiš sam
Da, i zar te ne tera da poželiš da se pravo kući vratiš
Još vesti iz nigde, još vesti iz nigde
Poslednji put
Pa, moram da kažem
Da, moram reći
Zbogom
Zbogom
Zbogom
Kanibalska himna
Ti imaš srce a
ja ključ
Lezi do mene, pusti da te otključam
Pagani s kojima visiš dole kraj mora
Žele jedino da te razmonaše
Znam reku pokraj koje možemo sanjati
Ona će da nabrekne, razori svoje obale i poljulja te
Ali ako ćeš da obeduješ s tim ljudožderima
Pre ili kasnije, draga, bićeš pojedena
N’o drago mi je što dolaziš ovamo sa svojim životinjama
Sa svojim srcem punim modrica ali nepotučenim
Što bije kao bubanj
Sedeću kao ptica na ogradi
Pevaću ti pesme sa sretnim krajem
Sručiću se dole da ti kažem da je besmisleno
Napadati sve što braniš
Zar ti nisam upravo ja kupio tu haljinu
Tu ružičastu dečju pregaču od papira koju stalno krpiš
Pa, ako ćeš da jedeš sa ljudožderima
Poješće te pre
ili kasije, draga
A milo mi je što dolaziš ovamo sa svojim životinjama
Sa srcem koje lupa i udara
Trešti kao gong
Oni će te povrediti, vidim to, draga
Evo malo mesečine da nas plaštom skrije
A ja te nikad neću ostaviti ovde
Razlatičenu među šafranima
Dopusti mi, ljubljena, da ublažim ti strah
Kao što plivam u žarište i van njega
Ali ako ćeš da jedeš s ljudožderima
Pre ili kasije ti ćeš biti pojedena
A volim, ipak, što dolaziš ovde sa svojim životinjama
Sa srcem od modrica ali meketavim
Što kao jagnje krvari
Zveči poput gonga
Kao bubanj udara
Mesijina zaštita
Nadam se da udobno
sediš
Sačuvao sam
ti najbolje mesto u kući
U prvom redu baš
Zvezde su zguljene
s neba
Mesec je pod
ključem
Zemljište zatrpano
smrznutim snegom
Ti si snaga
prirode, draga
Dah ti se izvija
iz usta
Dok drveće povija
grane
I dodiruje te
vrhovima prstiju
Upravo iznose
mrtvaca
Lako je ako
odvratiš pogled
Upravo iznose
mrtvaca
Biće to čudan,
čudan dan
Mogli bismo da
podesimo svoj pravac prema zvezdama
Ali zvezde su
odneli
Sve zvezde su
otišle
Drago mi je što ipak
napreduješ
Mogli bi da
razumemo naše stanje pomoću Meseca
Ali naredili su
Mesecu da ne sija
Zadovoljan sam što
napreduješ, još uvek
Izluđivao sam od
brige
Jer nastavljaju da
iznose mrtve
Lako je, samo
okreneš glavu
Iznose mrtvaca baš
sad
Dug je to i čudan
dan
Možeš se primaći
malo bliže
Ogrnuću nas
ćebetom
Sve suze možemo
izmeriti jednom rukom
Nasuprot smeha u
drugoj
Mogli bi se
smucati ovuda vekovima
Pokušavajući da
pronađemo smisao ovome, draga
Dok planete
pokušavaju da se organizuju
Daleko gore iznad
stratosfere
Ali oni i dalje
iznose mrtvaca
Lako je ako
jednostavno odemo
Nastavljaju da
iznose mrtvaca
Dug je ovo, predug
dan
Skreni pogled
Skreni pogled
Mala
Ostani sa mnom, budi uza me
Ti si ta, moja
jedina istinska ljubav
Ptica kasapin diže
larmu
Traži od tebe da
odobriš
Njene okrutne
navike gnežđenja
Njeno besmisleno
divljaštvo
A sad ti salvuj
peva
Podiže svoj ulog u
igri
Spuštam jednu šaku
na tvoje oblo srce
A drugu u tvoje
gaćice
Sve propada, draga
Sve je pogrešno
Istorija se
ponavlja
Mala, ti me bacaš
u trans
Kao mehur
svetlosti
Kao pesma
Trkaš se gola kroz
pustinju
Mučiš ptice i
pčele
Skačeš u bezdan,
otkrivajući
Da ti on dopire
samo do kolena
Pomeram se potajno
od drveta do drveta
Satima te senkom
zaklanjam
Činim to kao da
sam mali jelen
Što pase u cveću
Sve odumire, draga
Sav osećaj za
pravdu je nestao
To se samo
istorija ponavlja
Mala, ti me
uzbuđuješ
Kao ideja
Kao atomska bomba
Stojimo
prestravljeni sred čistine
Ni da šušnemo
Crveni sneg pada
posvuda, prekriva tlo
Sve propada, draga
Svaka rima i
smisao su iščezli
To samo istorija
ponavlja samu sebe
Mala, ti me bacaš
u nesvest
Kao ideja
Kao atomska bomba
Preveo Alojz Mauric
